Kočenje motorom

[LeNgenda]

Ja ne znam skoro nista, al` zato puno volem da pitam...

Nego, sta se sve desi kad se pritisne gas? Na Samari se sajla za gas zavrsavala na karbu i tu je ne znam na koju foru pustala manje ili vise smese u usisnu granu i eto.

Pricate o ventilima, kakve veze oni imaju sa gasom ako je motor ugasen? Da li je motor ugasen? Tehnicki jeste, ako nema goriva...

dok kočim motorom u trećoj recimo (nema više ni vazduha ni goriva u cilindrima), i kada se brzina ustali, puknem ga po gasu da otvorim klapnu.

Ok, klapna u karbu, pustice vazduh u usisnu, pa u cilindre. I sta onda? Brega se vrti, ventili se otvaraju i zatvaraju, vazduh sisti...

Nista ne kapiram. I gde su tu nase Dacije?

[Keka]

Sad nesto razmisljam, jedini motor za koji ja znam da ima klapnu koja ima veze sa motonim kocenjem je u kamionu TAM 150. Klapna se nalazi na izduvnoj grani, nogom se pored kvacila pritisne taster, klapna delimicno zatvara izduvnu granu i motor pocinje da radi kao kompresor i usporava vozilo.

[bmiillan]

dok kočim motorom u trećoj recimo (nema više ni vazduha ni goriva u cilindrima

goriva nema ali vazduha ima

[miroleca]

Bilo bi lepo čuti od kolega kojima motor uvek diše punim plućima, šta se dešava kada se klapna zatvori, a motor nastavi da "uvlači vazduh" ... recimo 1.6L motor pokušava usisati 40 litara vazduha u sekundi, na 3.000rpm. Koliko litara vazduha prođe kroz zatvorenu klapnu u jednoj sekundi, od potrebnih 40 litara?

Da li se možemo složiti da u cilindrima čiji klipovi silaze u DMT vlada vakuum, koji se gubi vraćanjem klipova u GMT? Da li motor onda troši energiju stvaranjem vakuuma ili nabijanjem kompresije?






S obzirom da su se svi okomili na mene, uglavnom bez argumenata, odlučio sam da potražim malo više informacija na ovu temu na Internetu... Wikipedia se ističe svojim člancima.

http://en.wikipedia.org/wiki/Manifold_vacuum
http://en.wikipedia.org/wiki/Jake_brake
http://en.wikipedia.org/wiki/Engine_braking
http://en.wikipedia.org/wiki/Exhaust_brake
http://en.wikipedia.org/wiki/Retarder_%28mechanical_engineering%29

Činjenice:
1. Snaga benzinskih motora kontrolisana je klapnom u usisnoj grani (povezana na pedalu gasa). U atmosferskim benzincima uvek vlada parcijalni vakuum u usisnoj grani.
2. Snaga kod dizel motora kontrolisana je količinom goriva koja se ubrizgava (nema klapne). Dizelaši nemaju vakuum u usisnoj grani. (zanemarimo otpor filtera za vazduh)
3. Zatvarajući klapnu (kod benzinca), stvara se jak vakuum u usisnoj grani, koji je glavni izvor efekta motornog kočenja, jer se klipovi kreću od vakuuma ka atmosferskom pritisku (u izduvnoj grani).
4. Na kraju drugog takta kod dizela, sabijeni vazduh deluje kao opruga i tokom trećeg takta potiskuje klip na dole, vraćajući najveći deo energije utrošen tokom kompresije -> razlog zašto dizeli ne koče toliko efikasno kao benzinci.
5. Kočenje motorom kod benzinaca je uzrokovano najvećim delom zbog delovanja vakuuma u usisnoj grani. Unutrašnje trenje motora je zanemarljivo.
6. Dizeli nemaju klapnu, ne mogu ostvariti vakuum u usisnoj grani, i zbog toga ne mogu kočiti motorom efikasno kao benzinci. Rešenje? A) Ispustiti vazduh u GMT na kraju drugog takta (kako vazduh ne bi potisnuo klip na dole vraćajući energiju) -> Jake Brake/Jacobs Brake/engine retarder/engine brake (uglavnom kod kamiona). B) Klapna na izduvnoj grani. Ne dozvoljava odlazak vazduha u auspuh, stvarajući pritisak u izduvnoj grani veći nego u usisnoj - identično kao kod benzinaca; klipovi "idu uzbrdo", i gube energiju. Ne znam da li se ovo ugrađuje na moderne automobile. C) Dizeli sa turbinama varijabilne geometrije - moguće je ostvariti sličan efekat kao klapnom u izduvnoj grani. Ne znam da li se i koliko često ovo koristi.

Suma sumarum: Kompresija ne koči automobil. Sabijeni vazduh ne predaje toplotu (energiju) motoru kako bi na taj način motor trošio energiju automobila. Vakuum u usisnoj grani, odn. razlika pritiska u usisnoj i izduvnoj grani stvara efekat kočenja motorom.


Vakuum kod benzinjare:
http://www.youtube.com/watch?v=wsYFwv1okxs

"Vakuum" kod dizelke - ne postoji:
http://www.youtube.com/watch?v=RfcJK_aAxRE

[bmiillan]

motor ne stvara vakum nego pravi potpritisak u usisnoj grani. pre leptira na usisu se nalazi
sistem kanala kroz koji prolazi određena količina vazduha i kada je leptir zatvoren. čak mi se
čini na slici koju si postavio da ona dva otvora na dnu usisa ispod leptira služe upravo za to.
svaki proizvođač ima svoju filozofiju rešavanja usisa neki čak i pomoću creva zaobiđu leptir
da bi uveli vazduh kada je leptir zatvoren. takodje step motor služi da se leptir ne zatvori do
kraja u potpunosti.

[hobbista]

Pa, nije sve baš tako.
I kod benzinaca i kod dizela su 4-taktni motori. I kod jednog i kod drugog su ventili zatvoreni u drugom taktu (skoro celom), a tada klip ide ka GMT, sabija vazduh (odnosno mešavinu vazduha i benzina). Posle toga dolazi detonacija (pre GMT) kao jedini radni takt (koja i pokreće motor, odnosno koči kada ne dobije varnicu ili naftu).
Napomenuo sam da bregasta igra jako važnu ulogu, jer u zavisnosti od vrste bregaste, zatvara usisne ventile kada počne 2-gi takt, a otvara izduvne u toku 3-ćeg takta (pre DMT). Što znači da je diskutabilno koliki podpritisak pravi u 3-ćem taktu.
Ostaje 1-vi takt, ali, da klapna hermetički zatvara usis, kako bi auto radio na leru (kada je klapna zatvorena)? Nekada su stavljali by-pass, a sada step motor (uglavnom) da reše rad na leru.

Suma svega je da je najbitniji 2-gi takt i paljenje. Obzirom da dizel pravi veću kompresiju u 2-gom taktu, pa ukoliko nema detonacije, to je uzalodno potrošena energija.

[kiconix]

Kao sto rekoh i ranije, kompresija ne koci motor, koci ga pritisak u cilindrima u drugom taktu.

[LeNgenda]

Ljudi, ja sam fizioterapeut...

Primer 1: Bus gradskog prevoza, star k`o Biblija, ocigledno dizel (atmosferac?), sa automatskim menjacem, kad mu sofer pusti gas ovaj jedri kao jedrilica, bez kocnice nece da uspori. Do menjaca ili do motora?

Primer 2: Fabia 1, 1,9 SDI, atmosferac, manuelni petobrzinac, bez gasa usporava reklo bi se normalno, kao i ovo moje, tj. nase.

Primer 3: Multipla 1,9 JTD, turbodizel, manuelni petobrzinac, pustis gas i poljubis soferku. Ne bas bukvalno, ali vrlo intenzivno usporava bez gasa.

Vozila su ispravna i novijeg datuma, naravno   za GSP ne garantujem...

Kako pomiriti teoriju i empiriju?

[kiconix]

Ok,
Autobus je sa automatskim menjacem, treba voziti, pa istaci iskustva, ja sam vozio automatik, i kocnice mnogo vise stradaju nego sa manuelnim.
Ova dva tipa automobila su dizeli, ok, ali ne zaboravite da kocenje motorom ide preko menjaca, niti je svaki menjac isti, niti su svi motori isti.
Menjaci su sad druga tema ali je princip isti.
Ovim zavrsavam moje izlaganje o kocenju motorom.
                                                 
                                                                                     Kica 

[hobbista]

E, komšija...
bitna stavka je masa vozila, kao i automatski menjači. A onda i konstrukcija motora (za stavku 2 i 3)

Edit: a i komšija Kiconix je bio brži od mene

[miroleca]

Vakuum (100%) postoji samo u teoriji. Čak i u intergalaktičkom prostoru dolazi par atoma vodonika po kubnom cm prostora, tako da apsolutni vakuum nije moguće postići. Dakle, kada se u žargonu kaže vakuum, misli se na parcijalni vakuum (podpritisak). I nije mi jasno zašto se svi hvataju toga u ovoj raspravi  .

Uvođenje vazduha u usisnu granu na leru takođe nije tema rasprave, jer govorimo o cut-off režimu (visoki obrtaji bez gasa). Step motor verovatno drži klapnu zatvorenom (ako upravlja glavnom klapnom, a ne nekom na sporednom kanalu koji zaobilazi glavnu) u cut-off režimu, jer bilo bi suludo da poništavaju kočenje motorom koje kod benzinaca dolazi "tako prirodno", a da sa druge strane konstruišu komplikovane sisteme ne bi li isti efekat dobili kod dizel motora kojima ta karakteristika nije "urođena".

Ono što je bitno je da se usaglasimo ili ne oko sledećeg:
1. kompresija ne koči motor (bilo dizel, bilo benzinac)
2. dizel motori (bez nekog dodatnog sistema) ne mogu postići efekat kočenja motorom

@kiconix
Pritisak stvoren u drugom taktu vrati klip u DMT u trećem. Tu se energija ne gubi, i motor ne usporava automobil.
Logično je za pretpostaviti da se inženjeri trude da imaju što manji gubitak energije (obrtnog momenta) motora u menjaču i diferencijalu. Dakle, što veći procenat preneti na točkove. Ne znam da li menjači igraju bilo kakvu ulogu ovde.

@LeNgenda
Odnos mase i otpora vazduha kod autobusa je puno veći nego kod putničkog vozila. Zato sporije usporava od očekivanog. Zamisli da voz od milion tona   usporava zobg otpora vazduha koji deluje na čeoni presek lokomotive... Dakle, tu pomaže samo kočenje motorom ili neki retarder.
Multipla možda koči motorom tako što zatvara izduvnu granu promenom gometrije turbine (ne znam kako ovo funkcioniše u sitna crevca).

Pozdrav !!



Pozdrav !!

[Keka]

Nesto nije u redu u ovoj teoriji, posto moj matori Kadet dizel koci jace nego Logan, a nema retarder niti bilo kakvo drugo sredstvo za kocenje.

[Loganovac]

@LeNgenda, Keka: Bravo, majstori! Ovo se poklapa i sa mojim iskustvima. Celog ovog meseca vozam novu Škodu Praktik 1.4TDi . 51kW, lepo ide, zvuči kao kamionče, ali ne osećam razliku u odnosu "na ovo naše" kad pustim gas, normalno koči motorom. A Stilo karavan 1.9 JTD (common rail turbo dizel) ekstra koči motorom.

3. Zatvarajući klapnu (kod benzinca), stvara se jak vakuum u usisnoj grani, koji je glavni izvor efekta motornog kočenja, jer se klipovi kreću od vakuuma ka atmosferskom pritisku (u izduvnoj grani).

Neće biti, probaj i ti ono nizbrdo, ugašen motor, sa i bez "gasa". Ako ne primetiš razliku - cela teorija pada u vodu, zar ne. Pazi, ništa ne tvrdim, osim da se niko ovde nije okomio na tebe. Diskutujemo o veoma interesantnoj pojavi, o kojoj očigledno nismo dovoljno razmišljali do sada, već je prihvatali zdravo za gotovo.  

[Keka]

Hajde ovako:
Da bi bilo koji motor radio na 2-3-4 000 rpm, potrebna mu je energija, i to mnogo vise energije nego za rad na leru, inace bi bio perpetuum mobile.
Ako je noga skinuta sa gasa i benzin/dizel nije izvor energije, onda tu energiju moze da uzme jedino od kineticke energije vozila u pokretu, preko menjaca. Sto je veci broj obrtaja, treba vise energije, pa je efekat usporavanja veci.

Znaci da ne mora da bude apsolutno nuzno da motor kineticku energiju vozila pretvara u toplotu, ili neki drugi vid energije, mozda je on jednostavno trosi za svoj rad na visokim obrtajima bez goriva. 

[Loganovac]

Mislim da to niko ne spori, ali se na taj način ne objašnjava sam mehanizam motornog kočenja (da karikiram, vakuum ili kompresija), ovo je samo energetski bilans.