"Prirodni gas
Iscrpljivanje naftnih rezervi i politički problemi vezani za njenu eksploataciju i potrošnju, doveli su do ubrzanog rasta proizvodnje i potrošnje prirodnog gasa u svetu. Osim toga, prirodni gas se smatra ,,čistim gorivom" jer i pored toga što je u kategoriji fosilnih goriva, prilikom sagorevanja oslobađa daleko manje štetnih materija nego što je to slučaj sa ugljem ili naftom.
U pogledu hemijskog sastava, prirodni gas najviše sadrži metana i prilikom pripreme prirodnog gasa za korišćenje u industriji ili domaćinstvima neophodno je da se sprovedu određeni procesi kako bi u gasu ostao samo metan. Najčešće je pratilac nafte, ali se nalazi i u ležištima uglja, kao i u tresetištima i močvarama gde nastaje metanogenim procesom od ostataka biljaka i životinja.
Najveće rezerve prirodnog gasa u svetu poseduje Rusija (36% svetskih rezervi), koja taj gas eksploatiše putem svoje kompanije ,,Gazprom". Potom po količini rezervi slede: Iran, Katar (poseduje najveće gasno polje na svetu), Saudijska Arabija i UAE. Ako bi se posmatrao razmeštaj svetskih rezervi gasa po regionima, moglo bi se reći da najveće rezerve poseduje Bliskoistočni region (oko 50%), a taj region zajedno sa Rusijom obuhvata skoro 85% svetskih rezervi prirodnog gasa.
Procenjene rezerve prirodnog gasa su naglo porasle tokom poslednje decenije zbog otkrivanja velikih ležišta u Rusiji (područje Sibira), potom u Kini, Uzbekistanu, Turkmenistanu, Južnoj Africi i Australiji. Nešto manje rezerve su potvrđene u novootkrivenim ležištima u zapadnoj Evropi, Severnoj i Latinskoj Americi.
Gasna industrija se počela razvijati intenzivnije tek u drugoj polovini XX veka, da bi predviđanja energetskih eksperata ukazivala da će svoj vrhunac doživeti upravo u prvim decenijama XXI veka. Proizvodnja prirodnog gasa konstantno raste, a poredeći sa tempom rasta drugih energenata, ubedljivo najbrže. Obzirom na tu činjenicu, eksperti prognoziraju da će u budućnosti doći do relativno brzog iscrpljivanja njegovih rezervi, i to veoma brzo nakon što se iscrpe rezerve nafte.
Najveći proizvođači gasa u svetu su upravo zemlje koje poseduju i najveće rezerve ovog energenta: Rusija, zemlje persijskog zaliva – proizvođači nafte, Alžir, Nigerija, Venecuela, SAD. Posebno brzo raste proizvodnja gasa u Rusiji i Severnoj Americi.
Najveći izvoznik prirodnog gasa u svetu je Rusija (oko 80% proizvodnje zemalja ZND). Eksport se vrši superdalekim naftovodima od velikih gasnih polja (Urengoja, Jamburga i Orenburga) do istočnoevropskih zemalja; značajan je gasovod Orenburg – Užgorod, dužine 2750 km, koji se dalje račva prema zemljama Evrope. Najveći uvoznici ruskog gasa su Nemačka (30 mlrd. m3/god.), Italija, Češka, Francuska.
Drugi veliki dostavljač gasa za Evropu je Alžir. On gas do svojih evropskih potrošača doprema podmorskim gasovodima. Trenutno se razrađuju se projekti za dostavu prirodnog gasa iz Irana i Turkmenistana kroz magistralni gasovod preko Turske i Balkanskog poluostrva, kao i veliki ruski projekat izgradnje gasovoda Južni tok.
U Evropi, pored Holandije (najveće ležište Slohtern blizu Groningena), među velikim izvoznicima pojavljuju se poslednjih godina još i Velika Britanija i Norveška (sve tri zemlje eksploatišu prirodni gas sa dna Severnog mora).
Najveći potrošači prirodnog gasa su industrija (troši preko 4/5 proizvodnje gasa, uglavnom za energetske i tehnološke svrhe, a naftni gas (tzv. mokri gas) je važna sirovina za industriju organske sinteze (posebno sintetičkog kaučuka), sa napomenom da je njegova primena ograničena na regione dobijanja te veliki deo zbog toga propada – sagoreva ili se izbacuje u atmosferu) i domaćinstva. U pogledu geografske distribucije potrošnje gasa, najveći potrošači su: SAD (22% svetske potrošnje), EU (16%), Rusija (14%), Iran, Kanada. Rusija skoro 2/3 električne energije u dobija iz termocentrala koje rade na prirodni gas, tako da je ona ujedno i veliki potrošač ovog energenta. Međutim, potrošnja gasa u zemljama u razvoju je još uvek je mala (gas dobijen prilikom eksploatacije nafte u zemljama Persijskog zaliva veoma se malo koristi i najvećim delom se spaljuje u vidu ,,večitih baklji"). Situacija se menja tokom poslednjih godina, tako da Iran, na primer, dosta ulaže u razvoj proizvodnje gasa (potreba za većim količinama energije).
Jedna od najvećih prepreka u intenzivnijem korišćenju gasa jeste upravo transport, jer su transportni troškovi znatno veći nego u slučaju nafte. Gradnja gasovoda je skuplja od naftovoda, ali se gasovodi sporije amortizuju. Propusna moć gasovoda preračunata u kaloričnu vrednost transportovanog proizvoda je prosečno 4 puta niža nego naftovoda istog prečnika, ali je period amortizacije 4 puta duži. Druga alternativa jeste morski transport gasa, pri čemu se gas mora transformisati u tečno stanje, u kojem je zapremina manja od 1/600 zapremine u gasovitom stanju. To zahteva stalnu temperaturu ispod -1600C i visoko specijalizovane brodove. Takvi brodovi su znatno skuplji nego tankeri za naftu, a mogu prevoziti samo 1/3 količine energije (kalorija) koju bi prevozio u vidu nafte (proces pretvaranja u tečni gas, hlađenje u vreme transporta, a zatim regasifikacija potroši oko 25% energetske vrednosti gasa). Zbog svega toga je izvoz gasa u tečnom stanju još uvek mali (velike instalacije za tečni gas izgrađene su u Indoneziji i Bruneju, u Persijskom zalivu, Alžiru, Australiji, a na ovaj način gas uvoze Japan, delimično Francuska i u manjoj meri druge zemlje).
Drugo ograničenje većem korišćenju gasa jeste problem skladištenja jer gas ima veliku zapreminu (energetska vrednost 1 litre nafte jednaka je 975 litara zemnog gasa). Zbog toga se gas najčešće odmah transportuje do svojih potrošača i, za razliku od nafte, proizvodnja, transport i potrošnja gasa predstavljaju međusobno tesno povezane karike jednog procesa.
Godišnja proizvodnja gasa u Srbiji iznosi oko 500 miliona kubnih metara. To ne podmiruje potrebe pa se gas uvozi iz Rusije. "
pa još - http://sh.wikipedia.org/wiki/Zemni_gas
(http://www.fotorola.com/uploads/24acf3983a.png) (http://www.fotorola.com/)
Metan - kao metan spada u grupu neiskorišćenih gasova teških za eksploataciju, rukovanje i skladištenje. Ima ga u rudnicima gde se oslobađa prilikom kopanja rude, ima ga u glečerima ( najnovija istraživanja krive ga za uništenje ozonskog omotača jer mu je efekat 10x veći od blo kog do sada poznatog razarača ozona) i kao samostalnog u džepovima ispod zemljine površine. Ono što mi arčimo je svakako pripremljen zemni gas - nikako metan. Što se konkretno metana tiče, jedino Japan ima ambiciju da ga eksploatiše i upotrebljava masovnije - hoće li uspeti, videćemo.
Milence, hvala za ovako iscrpan text samo popravi ovu temperaturu jer ne može biti -1600*C.
To što se metan prevodi u tečno stanje radi transporta brodom (dokazano najmanje ekonomičan način transporta) ne čini ga tečnim gasom. Uostalom, i u vozilima sa pogom na CNG (compressed natural gas - drugi naziv za prirodni gas, odnosno praktično metan) nalazi se u gasovitom stanju, u debelozidnim rezervoarima, na pritisku od oko 200 bar. Masa ovih rezervoara je reda 150-200kg. Da li je neko raspoložen da to ugradi u kola?
Mislim da smo pomenuli rezerve TNG-a (LLPG, PBS, propan-butan smeše) - to nije metan, niti je prirodni gas.
@Zoki: bravo za opasku, ljudi svašta pišu, ali je fizika neumoljiva - teoretski najniža temperatura (ona na kojoj prestaje svako termičko kretanje) je temperatura apsolutne nule, ili -273,16 C, odnosno 0 K.
I ako novo gorivo bude 20 centi akcize ce biti 100 centi :)
cisto za informaciju: rezervoari za CNG se prave u novije vreme i od kompozita
i imaju vrlo malu tezinu. Veci problem od tezine rezervoara za ugradnju uredjaja na
metan kod nas je to sto ima svega tri pumpe u srbiji. kada i ako broj pumpi poraste
naci ce se vec kod ce i ugraditi cak i sa teskim bocama (naravno ako cena CNG-a
bude kao sto je sad)
Prirodni gas prelazi u tečno stanje pri atmosFerskom pritisku na -140 C S poveĆanjem pritiska , temperATURA moze da bude i viša ali ne mnogo. Tu i jeste probleM kod transporta . Ja merim protok prirodnog gasa u fabriCi kroz gasovod , jednom se nešto zeznuli naši merači pa su se pojavili neki "majStori" iz BG da ultrazvučno mere protok, mislili da je u cevovodu tečna faza. Pobegli su podvijena repa, ultrazvuk ne meri gasove.
http://sr.wikipedia.org/sr/Zemni_gas , sve lepo piše. Na srpskom. Do 100%.
Zna li neko aktuelnu cenu CNG-a na malobrojnim punionicama kod nas, kao i prosecnu potrosnju istog na 100km?
Ranije sam se dosta interesovao za ovu temu, ali pusustao obzirom da Srbija nista strateski ne preduzima po ovom pitanju. :ne:
Pozdrav!
Jel to onaj sistem nekadašnji iz Rumunije sa bocama na krovu samo usavršen?
Meni je i dan-danas žao što mreža pumpi nije bila dovoljno razvijena pa sam ugradio LPG, a ne CNG. Razlike u ceni uredjaja su bile drastične (1200:2500 EUR), ali je zato i cena zemnog gasa duplo manja od LPG, a i koristi se isti zemni gas kao i u domaćinstvu i privredi, pa država ne može da divlja sa akcizama zbog socijalne strane upotrebe (daleko manji procentualni udeo u ukupnoj potrošnji bi se imao, kada bi i svi automobili koji danas koriste LPG koristili CNG, u odnosu na odnos potrošnje LPG u automobilima i kuhinjama domaćica koje kuvaju na propan-butan danas).
Inače visoka cena CNG instalacije je uslovljena cenom boca za smeštaj gasa kod kojih u zadnjih nekoliko godina vlada akutna nestašica na tržištu (potražnja daleko veća od ponude).
Apsolutni :woo-hoo: predstavlja kućni kompresor cene reda par stotina Evra kojim se auto u garaži u toku noći puni iz instalacije zemnog gasa, pa ko ima kući ne mora ni da ide na pumpu.
Jedini, po meni, stvarni nedostatak je veličina boce(a), koje su manjeg kapaciteta, kompaktnije i teže (ako su metalne) i čija ugradnja najčešće zahteva konkretnije izmene na vozilu (ako se npr ugrađuju u gepek moguće je izvršiti ugradnju po patosu gepeka čime se ne gubi mnogo prostora, dobija se ravnija površina iznad za razliku od klasične boce, ali je onda potrebno rešiti problem rez. točka kod vozila kod kojih se on nalazi u gepeku- preradom donjeg postroja pa da se kači kao kod Sandera odozdo ili da se vozi u gepeku).
Cenu na punionicama ne znam, ali znam da su kada sam se interesovao za to bile ukupno 4 punionice u Srbiji (Ovča, 2 u PA i jedna na NBgd).
Kad vec spomenuste cenu CNG, prosle nedelje je bio 85din/kg.
Ne razumem, kako mere CNG maseno kad se u gasnom stanju nalazi u pumpi, u rezervoaru vozila i kao takav se i pretače? Moja firma plaća utrošak CNG-a u kubnim metrima, normalno.
To je za mene vec visa matematika, ali sam video cenu.
Znam da roomsteri trose izmedju 7-9 kg na 100 km, e sad kako se sve to racuna i preracunava, to :ne:
I šta je tu onda jeftino?
Citat: kiconix poslato 14.02.2011. - 20:28
Znam da roomsteri trose izmedju 7-9 kg na 100 km
Odakle ti taj podatak. Meni taksista iz PA reče baš kad sam išao kod Žive da preuzmem auto sa servisa da je potrošnja oko 4,5-max5 kgbaš na Rumsteru, a slične vrednosti je pominjao i svojevremeno Mirko u SAT plusu pre par godina kada su testirali jedan uređaj ako se ne varam na Loganu ili Puntu (jbg ne sećam se više, ali se sećam da je cena kg CNG bila u nivou 1l LPG, ali je potrošnja bila duplo manja (gledano odnos kg-litar)).
Ako ces mi verovati, bas mi je taxista iz Panceva preneo taj podatak, i tacno je da je tada CNG bio jeftini od LPG, sada je skuplji, ali mene vise brine tezina u Kg i u Evricima, koliko bi trebao da rabim ja tu investiciju?
Mnogooooooo, i jos nema CNG-a na svakom cosku.
Interesantan podatak,recimo,u Cacku postoji pumpa sa ovim gasom,a crveni taksi sa oktavijama ima ugradjene ove uredjaje,pa ako nekoga zanima,mogu da se raspitam kad prolazim na tu stranu.
Mislim da je cena oko 2500e, previse za investiciju.
Interesuje me da li ima neko da vozi na CNG posto razmisljam o kupovini auta sa fabrickim uredjajem. Znaci svaka informacija dobro dosla: potrosnja, servis itd.
Pa sad, pitanje suvise kompleksno da bi se odgovorilo ukratko.
Savet, auto sa fabrickim cng.
Cekamo Slavka da se javi. :too:
Naravno samo fabricki dolazi u obzir,
Koje boje je auto?
:Smiley:
Sarajevogas ima podosta auta na CNG.
Kod mene u fabrici sve linije rade na CNG.
Da ali u čitavoj Srbiji imaš jedno desetak pumpi što toče cng od čega su mislim 4 u bgd, znači logistički problematično za bilo kakvo dalje razmišljanje, samo sebi praviš problem, bez namere da bilo koga uvredim sa onim mojim smajlijem ili mišljenjem, u tom smislu i treba shvatiti Slavkov odgovor! Za sada je to tako a šta će biti u budućnosti ko zna, ali sama pomisao na recimo fiat multiplu sa onim teškim bocama za cng u podu gubim želju :ziveli:
E, ali sa tim teškim bocama Multipla je stabilnija pa može da se divlja s njom...još da ima snage u motoru , ihaaa :D
Citat: Bata83 poslato 04.07.2019. - 13:38
Interesuje me da li ima neko da vozi na CNG posto razmisljam o kupovini auta sa fabrickim uredjajem. Znaci svaka informacija dobro dosla: potrosnja, servis itd.
Auto sa fabričkim CNG uređajem je širok pojam, u smislu nov, polovan i koji auto uopšte? Zato je i bilo ono šaljivo pitanje "koje je boje auto" jer za iole dobar odgovor je potrebno iole dobro pitanje.
Uopšteno: prednost CNG-a je isključivo niska cena goriva po jedinici puta. Prednost fabrički ugrađenog CNG sistema je optimizacija motora (snaga, iskoristivost, trajnost motora) i karoserije (smeštaj rezervoara, trasa instalacije...) kao što su npr Multipla ili Zafira. Nedostaci za korišćenje CNG-a u Srbiji uopšteno: pored izuzetno loše disperzije pumpnih stanica i relativno male autonomije je problem sa održavanjem baš tih fabričkih uređaja konkretno na ova dva pomenuta modela. Neovlašćeni servisi ne mogu da rade ništa na tim vozilima jer nemaju ni znanje niti dokumentaciju za ta vozila. Ovlašćeni serviseri nemaju obučeno i opremljeno osoblje za to, iz prostog razloga jer osoblje nikada nije školovano za nešto što se ovde nije prodavalo. A njihova školovanja koštaju poslodavce jako puno. Dalje, ispitivanje rezervoara ( cng rezerovoari nemaju rok upotrebe kao tng-rezervoari, što je sreća jer su ekstrmno skupi) vrši se na najviše 48 meseci , u praksi i dvostruko kraće. Rezervoare ispituje isključivo neka firma u Kraljevu, mislim da je Messer, koga zanima neka gugla. A to znači: demontaža boca sa vozila, slanje (čitaj nošenje) na ispitivanje u KV, ponovna montaža na vozilo pa atest zbog nove potvrde na 2-4 godine.
Potrošnja: iskustva kažu da vozila mase praznog do 1500kg i snagama motora od 70-100ks troše od 4 - 8kg metana, sve naravno zavisno od opterećenja vozila i uslova saobraćaja. Upotreba CNG-a se pokazala kao jako dobra investicija korisnicima koji prave veliku kilometražu u krugu dostupnih punionica (taksi, dostava, itd) .
Eto. Nadam se da sam pomogao.
Hvala na odgovoru, odustao od te zamisli bas zbog servisa i jako malo mesta gde ima da se sipa cng.
Na žalost, takva je situacija. Inače, pumpa na Novom Beogradu pored Airport-City_ja koja je točila i cng je u fazi rušenja.
Ostale:
Plavi most
Bogoslovija
Zarkovo ulaz
Orlovaca
Malo, jbg.
Nekada (za mene ne toliko) davno jedina pumpa u Beogradu za TNG je bila u Ovči ili klik-klak ručna pumpa pa pretači iz obrnute boce, pa se ipak vozilo na plin
Bilo davno, pre 20 godina ali nije bila za CNG.
Malo da ozivim temu, proslo je sada vec dosta vremena od pojave cng-a i interesuju me iskustva sa pomenutim gorivom tj. sistemom. Potrosnja,isplativost, popravke. Zapao mi a oko fijat evo 1.4 sa fabrickim uredjajem pa nesto razmisljam da udomim mog cadju.
Isto kao tng, malo cistije, jeftiniji km, manje pumpi.
Veci problem je atestiranje istog.
Potrošnja: oko 20% jeftiniji km u odnosu na LPG i kažu da je manja potrošnja benzina u odnosu na LPG. "Kažu" ali niko nije potkrepio podacima. Znamo da je CNG isparljiv na mnogo nižoj temperaturi od LPG-a pa ranije prelazi sa benzina na CNG, čak su i priključci za grejanje isparivača redukovani. Sa druge strane znamo i da veliki broj uređaja paralelno uz CNG ubrizgava i benzin, tako da je teško doći do nekih iole merljivih podataka;
isplativost: svako računa svoju. Uslov CNG vozilo meni bi bila godišnja kilometraža od najmanje 25kkm ali u lokalu, u dometu raspoloživih stanica za punjenje.
popravke: skuplje nego za lpg i malo kvalitetnih servisa koji bi to održavali
nedostaci: veliki masivni rezervoari, relativno mala autonomija prema zapremini rezervoara, plus ovo što je napisao kiconix: premalo stanica za točenje u Srbiji i komplikovano atestiranje naknadno prepravljenih vozila ( za OEM izvedbe ne znam)
rizici: naknadna prepravka benzinca na CNG je mnogo kompleksnija od prepravke na LPG. Greške se plaćaju ozbiljnim kvarovima motora. Malo je pogodnih motora za prepravku na CNG kao što je npr PSA 2.2 litarski 4-cilindraš koji na CNG radi gotovo identično kao na benzin.
Ako bih za sebe birao pogon na CNG, u ovom trenutku bih isključivo kupio fabrički proizvedeno vozilo sa tim pogonskim gorivom.
Lično bih voleo da Srbija prepozna benefite CNG-a kao pogonskog goriva koje je čisto, jeftino i dostupno.
Po nekim saznanjima do kojih sam došao lutajući internetom, najveći benefit od upotrebe CNG-a bi bio u kombinaciji dizel-metan.
Kada sam pre neku nedelju radio 5-godišnji pregled TNG instalacije u CMV AMSS čini mi se da su mi rekli da je atest CNG boca na 4 godine.
Znam da su CNG metalne boce mnogo teže zbog većeg radnog pritiska ali ne znam da li su i koliko pojeftinile boce od ugljeničnih vlakana, koje su mnogo lakše i ne moraš da imaš veliki auto da bi ih ugradio, a da ne preopterete vešanje auta :conf: