Zamjena alternatora i koliki akumulator?

[DarioGTI]

Tvornički alternator na mojem E7J je jačine 75 Ampera made by Valeo. Pokreće ga mikro remen 3PK715 (bez serva i bez klime).
Punjenje je 1000rpm/46A, 2000rpm/68A, 3000rpm/71A, 4000rpm/72A - podatak iz sevisnih knjiga SuperNove.

Pitanje je koji alternator bi pasao umjesto ovoga sada, ali da ima cca barem 100 Ampera? Viđao sam po oglasima da neki Renaulti imaju alternatore sa 125A, jesu li im nosači isti kao na mojem alternatoru, te moram li zamjeniti remenicu na novom alternatoru da odgovara širini moga remena ili mogu ostaviti širu remenicu na užem remenu (to mi ne zvuči baš najbolje)? Kako je pričvršćena remenica na alternatoru?

Pitanje mimo ovoga, sada imam akumulator 56Ah dok je tvornički 45Ah. Koliki akumulator smijem najviše staviti na ovaj tvornički alternator od 75A ? I koliki je najveći akumulator što smijem spojiti na alternator od 125A?
Fizički prostor za akumulator nije problem.


Svrha ovoga jest da imam više struje zbog povećanja snage audio sistema 

[staracstol]

I ja sam se nasao pred istom dilemom ali nisam dobio nikakve smislene odgovore. Osim velicine akumulatora, kao potencijalni problem mi je napomenut presek kablova. Uglavnom, izgleda da nije to sam tak pa sam odustao od 60A pojacala i prebacio se na 2x5A. Sa velikim interesovanjem cu pratiti dalji razvoj.

[Loganovac]

Pre nego što se upustimo u detaljniju razradu teme, želeo bih da skrenem pažnju da činjenicu koju mnogi gube iz vida u svojim neumerenim ambicijama, pogotovo oko audio sistema u vozilu. Naime, uvek postoji način (manje ili više komplikovan) da se obezbedi dovoljno energije za diskoteku u kolima, ali moramo biti svesni da tu energiju motor mora da proizvede. S jedne strane pišemo o performansama, utrošku goriva i trudimo se da obaramo rekorde, a s druge strane ugrađujemo takve audio sisteme da su nam potrebni akumulatori od 100 kila kako bismo mogli da gruvamo na izletu pola sata a da posle auto upali, i alternatori od 200A da bismo za razumno vreme dopunili akumulator i mogli da u vožnji pod svetlima, grejačima itd. opet gruvamo. Možete grubo računati da vam svakih 50A iz alternatora pojede jednu KS motora, pa vi vidite. Još jedan problem je što dopunjavanjem akumulatora ne možete upravljati (ono kao 'ajde dok izađem na otvoreni put) već se ono odvija automatski, dakle imamo situaciju da se najveće dopunjavanje odvija odmah po starovanju motora, pa sve ono što je više potrošeno iz što većeg akumulatora sa alternatorom što većeg kapaciteta predstavlja višak opterećenja vašem nezagrejanom motoru. Pa vi vidite.

Sad nešto o postavljenim pitanjima. Ne vidim problem sa kapacitetom akumulatora u smislu opterećenja alternatora, jer će se akumulator puniti onoliko koliko alternator može da isporuči. Kako to funkcioniše? U nekom stacionarnom režimu (broj obrtaja motora, napon akumulatora) kolo altrenatora, akumulatora i potrošača može se predstaviti dole prikačenom shemom. Naponskim izvorom U_alt označen je napon praznog hoda (bez struje potrošnje) alternatora, r_alt je njegova unutrašnja otpornost, koja izaziva pad realni pad napona alternatora sa povećanjem struje opterećenja. U_aku je napon akumulatora u posmatranom trenutku, a r_aku je njegova unutrašnja otpornost. Ova otpornost je normalno manja za akumulatore većeg kapaciteta, zavisi od konstruktivnih osobina akumulatora, pre svega od aktivne površine ploča, i stanja elektrolita u akumulatoru, pa kao takva omogućava veću struju punjenja. Treba imati na umu da se voltmetrom prikačenim na kleme u toku punjenja akumulatora de facto meri napon akumulatora uvećan za pad napona na njegovoj unutrašnjoj otpornosti, tek kad se isključi punjenje (normalno bez bilo kakve potrošnje iz akumulatora  ) meri se napon praznog hoda koji ima veze sa stepenom napunjenosti akumulatora. Otpronikom R_p zbirno su prikazani svi električni potrošači uključeni u posmatranom trenutku (boMbine, svetla, grejači...), a I_p je struja kojom se oni napajaju, a r je otpornost kablova od alternatora do akumulatora.
Da ne opterećujem formulama, sa slike je očigledno da je struja kojom je opterećen alternator jednaka zbiru struja opterećenja i punjenja akumulatora. Kako ova struja raste (pojačavamo muziku  ) smanjuje se struja punjenja akumulatora, da bi u jednom trenutku (kad se izjednači sa strujom alternatora) punjenje prestalo. Daljim povećanjem ove struje počinje pražnjenje akumulatora. Na kablu se stvara pad napona r*I koji takođe umanjuje sposobnost alternatora da snabde ovakvu alu od HU-a i pri tome još i puni akumulator. Presek ovog kabla bi trebalo da odgovara maksimalnoj struji alternatora. Daću podatak da kabl preseka 16mm² provodi struju od 105A, dok je za struje do 140A potreban minimalni presek od 25mm².