Pritisak u gumama

[Andrix]

A ja opet, posle par meseci ne/merenja, osecam da je preko lezecih auto bas mekan. Kad ono sve gume bile na 1.6, kako su se samo izjednacile....

[Keka]

Koliko sam shvatio, senzor nema pojma koji je idealan pritisak, nego mu treba zadati referentnu vrednost nakon adekvatnog pumpanja guma. Nakon toga se pali obavestenje ako pritisak padne u odredjenoj meri ispod zadate vrednosti.

[nik]

Kolika je bila spoljna temperatura kada su gume naduvane poslednji put? Mislim da u tom grmu leži zec.

Iz ličnog iskustva, posle drastičnih promena spoljne temperature (leto-jesen i zima-proleće), neophodno je prekontrolisati pritisak u gumama.
Pad sa 38+ na 10 ^oC, odnosno, porast u istom rasponu, dovodi do pada, odnosno, porasta pritiska u gumama.
Iz navedenog razloga je pad ujednačen na svim gumama.

.. Kad ono sve gume bile na 1.6, kako su se samo izjednacile....

Lični zabeleženi rekord od pre par dana je pad od 0,5 bara.

[dekiv68]

Koliko sam shvatio, senzor nema pojma koji je idealan pritisak, nego mu treba zadati referentnu vrednost nakon adekvatnog pumpanja guma. Nakon toga se pali obavestenje ako pritisak padne u odredjenoj meri ispod zadate vrednosti.

Upravo tako

[Keka]

Resenje za pad pritiska zbog temperaturnih razlika je azot u gumama.

[Loganovac]

Kad bi to malo pojasnio...

[szs]

Možda je hteo da kaže nešto u ovom smislu.
Na neki način svako od nas i puni sa 78% azota jer se taj odnos nalazi u normalnom vazduhu. Ostatak je "problem". Ostatak predstavlja kiseonik i vlaga i ostatak gasova. Azotni molekuli su malo veći od kiseoničkih i samim tim im je teže da pobegnu kroz strukturu gume, ventila i spojeva. Pored toga azot za normalne temperaturne opsege ima manji koeficijent širenja. Gore pomenuta vlaga je po meni veći problem jer izaziva koroziju prilikom hladjenja zagrejane gume. Zbog sveg toga se gume i mere i pune na hladno što piše u svakom uputstvu. Istinu za volju, naši automobili ne idu u tako drastične temperaturne opsege kao točkovi na formuli 1 ili avionu npr (-50 do +200) ali se ipak zimi dešava da nakon intenzivnijeg kočenja u gumi bude kondenzata u lako vidljivim količinama a i nakon dužeg puta se uoči podizanje pritiska za neki procenat.

Da se razumemo ja NE punim azotom ali ko ima intenzivniji stil vožnje ili tip puta sa dosta kočenja npr planine i krivine, verovatno da bi video korist od toga. Pritisak bi bio ujednačeniji a imao bi i manje korozije na flenama. Koliko je to isplativo je već priča za sebe.
Zato i ne zameram niti ismevam nekoga ko to koristi. Ko voli i ko misli da treba....

[Loganovac]

Cenim što si se potrudio da objasniš. 

Međutim, netje da bude sve baš kako kažeš. Da li su i koliko molekuli azota i veći od molekula kiseonika i koliko će ih to sprečiti da "pobegnu" kroz manje ili više poroznu gumu - ne znam, ali to nije ni tema ove rasprave jer pričamo o promeni pritiska usled promene godišenjih doba (leto/zima). E u tom delu objašnjenja se ne slažemo ič. Koliko pamtim sa predavanja iz fizike i termotehnike, i azot i kiseonik a bogami i CO2 mogu se smatrati idealnim gasovima na temperaturama i pritiscima o kojima žvaćemo ovde, a pritisak smeše gasova jednak je zbiru parcijalnih pritisaka svakog gasa pojedinačno. Po logici stvari, s obzirom da je azot sa 78% dominantan u sastavu vazduha, nema logike da će kiseonik značajno uticati na promenu pritiska osim ako mu se drastično ne razlikuje koeficijent termičkog širenja. U vezi s tim može se naći podatak o tome koliko se razlikuju koeficijenti termičke ekspanzije vazduha i čistog azota, a razlika je na drugoj decimali koliko sam mogao da pronađem na netu (vidi dole), tako da nešto nisam ubeđen u neke velike razlike u promeni pritiska u ova dva slučaja. Drugo je to što punjenje čistim azotom ima druge prednosti koje si naveo, ne bi trebalo da ima vlage etc.

Na http://www.peacesoftware.de/einigewerte/stickstoff_e.html vidi se da je koeficijent termičkog širenja azota na 20 stepeni 3.42x10^-3/K, dok je na http://www.engineeringtoolbox.com/air-properties-d_156.html dato da je za vazduh na istoj tempreturi 3.43x10^-3/K. Joj razlike...

[szs]

Ma slažem se da je skoro zanemarljivo u našim opsezima temperatura. Zato ja i ne koristim. To uostalom tvrde i proizvodjači guma.
Ono što se može primeniti za nas je korozija i malo manji gubitak pritiska na duge staze.
Mnogo je bolje, po meni, na svakom točenju goriva odvojiti 5 min pa proveriti gume. Em se gume pravilno habaju em se uštedi i neka kinta na gorivu.
Ali ko smo mi da im branimo

[Keka]

Autor je hteo da kaze da iz licnog iskustva, a nakon pumpanja guma azotom, nije bilo temperaturnih varijacija kojih je bilo pumpanjem obicnim vazduhom.

U cemu je fora-nemam pojma. Slazem se da fizika kaze jedno, ali u praksi radi drugo.

Setio sam se emisije Mythbustersa kad su zeleznicku cisternu spljostili vodenom parom, tj hladjenjem iste.

[Loganovac]

A tooo...

E pa ni autor dole potpisani nema tih problema iako su svih osam guma napumpane vazduhom čistim homoljskim (biram kad duva košava sa Homolja, opasno očisti grad od smoga  ).

[Vihor]

Iskljucivo pumpam cist rtanjski   

[speedo]

Danas provjerim i korigujem pritisak u gumama. Sve četiri su bile na 2,4. Podesim prednje na 2,1 a zadnje na 2,2 (fabrika kaže 2,0 i 2,2). Vidjeću kako će se ponašati, premda nisu bile neudobne ni sa 2,4. Možda naredni put podignem za 0,1 sve četiri gume.

[LeNgenda]

To sto fabrika kaze nema nikakvog smisla.

Kod mene su 2,2 prednje, a 2,0 zadnje i tek tada zadnji kraj ne poskakuje kao na gibnjevima.

[silent]

Da, i meni je uvek bilo nelogično kako to da prednji kraj koji je teži treba da ima manji pritisak u gumama....